Dr Ivana Petrović
Trodimenzionalna (3D) ehokardiografija je jedna od najsavremenijih metoda koja je sada moguća upotrebom posebnih sondi i softverskih sistema za obradu dobijenih slika i podataka. Ona omogućava detaljnu anatomsku evaluaciju kardiološke patologije, i to posebno valvularnih mana.
Ehokardiografija, kao jedna od suverenih dijagnostičkih metoda, se koristi već duži niz godina u proceni i postavljanju dijagnoze srčanih oboljenja. Ona je u stalnom razvoju, te njene nove metode i pristupi daju još preciznuju dijagnostičku tačnost u ovim kompleksnim oboljenjima. Konvencionalna ehokardiografija je značajno doprinela razumevanju morfologije i funkcije srca, ali je limitirana prikazom u dve dimenzije, što zahteva mentalnu rekonstrukciju treće dimenzije od strane ehokardiografera. Zato je koncept trodimenzionalnog prikaza (3D) prihvaćen kao prirodan razvoj ove metode.
Trodimenzionalna (3D) ehokardiografija je jedna od najsavremenijih metoda koja je sada moguća upotrebom posebnih sondi i softverskih sistema za obradu dobijenih slika i podataka. Ona omogućava detaljnu anatomsku evaluaciju kardiološke patologije, i to posebno valvularnih mana. Mogućnost da se napravi presek srca u različitim ravnima i mogućnost da se uradi rekonstrukcija trodimenzionalne slike anatomskih struktura srca čine ovu tehniku jedinstvenom u razumevanju različitih patoloških procesa srca. Trodimenzionalna ehokardiografija u realnom vremenu se može se koristiti u kliničkoj praksi i od velike je pomoći i tokom operativnih procedura na srcu.
Dijagnostika valvularnih bolesti srca, naročito oboljenja mitralne valvule, daju veliku prednost 3D ehokardiografiji. Njenom primenom je omogućen tačan opis svih valvularnih segmenata i njihovih karakteristika. Njenom primenom i analizom dobijamo podatke koji su potrebni u planiranju hirurških rekonstrukcija. Istovremeno je moguća i procena funkcionalne dinamike valvule što omogućava bolju komunikaciju sa hirurgom u toku operativne procedure (mogućnost hirurškog viđenja mitralne valvule).
Lakoća kojom se podaci prikupljaju sondom, mogućnost da se slika gotovo celo srce u realnom vremenu, kao i mogućnost da se rade fokusi na određene strukture srca u jednom srčanom otkucaju, dovele su 3D ehokardiografiju u rutinsku kliničku praksu.
3D ehokarddiografija takođe dozvoljava morfološku analizu srčanih struktura uključujući i one delove srca koji se ne mogu videti 2D konvencionalnom ehokardiografijom.
3D ehokardiografija se pokazala izuzetno korisnom u vođenju perkutanih procedura i intraoperativnih hirurških intervencija.
