Kada krv dodje u kontakt sa veštačkim zalistkom, dolazi do stvaranja tromba na zalistku. To je po život opasna komplikacija. Jedini način da se ona spreči jeste uzimanje antikoalgulantne terapije. To su lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi na veštačkom zalistku i omogućavaju njegovo normalno funkcionisanje. Njačešća zaštićena imena lekova iz ove grupe na domaćem tržištu su : Sintrom, Farin, Sinkum, Syncoumar, Marcoumar i sl.
Bolesnici koji imaju ugradjen mehanički zalistak moraju da uzimaju antikoalgulantnu terapiju do kraja života. Bolesnici sa ugradjenim biološkim zalistkom, ili sa rekonstruisanim zalistkom bi trebalo da antikoalgulantnu terapiju uzimaju oko tri meseca (pod uslovom da ne postoji drugi razlog za njenu primenu kao npr. apsolutna aritmija). Antikoalgulantna terapija mora da se uzima svakodnevno, disciplinovano, i da se o njenim efektima vodi precizna evidencija. Uzimanje prevelikih doza ovih lekova može dovesti do ozbiljnih krvarenja, dok niske doze antikoalgulantnih lekova ne mogu sprečiti trombozu zalistka.
Prekid primene antikoalgulantne terapije može odrediti samo lekar i svaka samoinicijativa u ovom smislu je veoma rizična.
Efekti antikoalgulantne terapije mere se protrombinskim vremenom, koje se najčešće izražava u INR jedinicama. Terapiska vrednost INR-a za bolesnika sa ugradjenim veštačkim zalistkom treba da se kreće izmedju INR 2,5 i 3,5. Nakon početnog perioda navikavanja bolesnik će biti sposoban da na osnovu vrednosti INR-a sam odredjuje dnevnu dozu antikoalgulantne terapije. Kontrola INR-a se vrši na po ± 7 dana po otpustu iz bolnice, a potom nakon stabilizacije stanja organizma jedan do dva puta mesečno. Bolesnik treba da ima u vidu da ovi lekovi svoj pun efekat postižu tek za dva do tri dana od početka uzimanja ili promene doze, te da nakon povećanja ili smanjenja doze kontrolu INR-a treba vršiti tek za tri dana. Promenu doze leka treba raditi postepenim povećanjem ili smanjenjem doze i to za ¼ do ½ tablete. Prevelike oscilacije vrednosti INR-a zahtevaju konsultaciju sa lekarom.
Bolesnik treba da vodi računa o kliničkim znacima prekomernog uzimanja antikoalgulantne terapije, a to su znaci obilnog ili skrivenog krvarenja. Ukoliko dodje do pojave krvi u mokraći, crne stolice, povećanog krverenja iz desni, krvarenja iz nosa ili ginekološkog krvarenja bolesnik mora odmah da se javi svom lekaru. Bolesnik na antikolagulantnoj terapiji mora da o njenoj upotrebi izvesti svog zubara pre stomatološke intervencije, ili lekara u slučaju hirurških intervencija ili dijagnostičkih postupaka.
Trudnoća sa primenom antikoalgulantne terapije je moguća, ali veoma rizična i zahteva planiranje i precizno vodjenje. Od 6 do 12 nedelje trudnoće antikoalgulantni lekovi oštećuju plod, dok u trećem trimestru mogu biti uzrok ozbiljnih krvarenja. Bolesnice na antikoalgulantnoj terapiji koje žele trudnoću moraju prethodno da se konsultuju sa svojim ginekologom kako ne bi došlo do neželjenih dogadjaja.
Neki lekovi mogu povećati deistvo antikoalgulantnih lekova (neki antibiotici, aspirin, diabinese, amiodaron, belomet, omeprol, sredstva protiv zatvora i sl.), dok drugi smanjuju efekat zgrušavanja krvi ( fenobarbitol, tegretol, holestiramin, kontraceptivne pilule i sl). Ukoliko uzimate neki od ovih lekova morate se konsultovati sa svojim lekarom, a poželjno je da detaljno pročitate uputstvo svakog novog leka pre upotrebe.
Namirnice kao što su kupus, kelj, spanać („zeleniš“ uopšte rečeno), džigerica i morska riba smanju efekat antikoalgulantne terapije na zgrušavanje krvi. Ovu hranu treba koristi redje ili antikoalgulantnu terapiju prilagoditi ovom načinu ishrane.