Kako prepoznati bol u srcu je pitanje sa kojim se bolesnici često susreću. Bol u srcu ili angina pektoris je bol u grudima koji potiče od srca, i to je jedan od najvažnijih signala koje srce može poslati kada mu nedostaje kiseonika. On je upozorenje da srčani mišić (miokard) dobija manje krvi nego što mu je potrebno, najčešće zbog suženih arterije koje ga hrane. Prepoznavanje bola u srcu na vreme, može sprečiti infarkt miokarda i spasiti život, pa je važno da pacijent nauči kako ga prepoznati i razlikovcati od drugih, bezazlenijih uzroka bola u grudima, poput bolova u mišićima, žgaravice ili anksioznosti.
Šta je anginozni bol?
Angina pektoris je simptom, ne bolest. To je oblik privremenog nedovoljnog protoka krvi kroz koronarne arterije. Kada protok nije dovoljan, srčani mišić ulazi u stanje ishemije i šalje signal bola. Kako prepoznati bol u srcu?. Taj bol u srcu ima sledeće specifične karakteristike koje se mogu prepoznati ukoliko se obraća pažnja na njegovo trajanje, tip, intenzitet, položaj i situacije u kojima se javlja. Bolesnici ga najćešće opisuju kao:
- Pritisak u grudima
- Stezanje, „kao da je nešto selo na grudni koš“
- Pečenje ili neprijatnost iza grudne kosti
- Napetost, „kao da nedostaje vazduha“
- Teret, „kao da stoji cigla na grudima“
Vrlo retko je tup ili oštar, a gotovo nikada se ne menja sa položajem tela ili disanjem. Pacijenti često instinktivno stave ruku ravno preko sredine grudnog koša — to je klasičan Levine-ov znak — položaj šake ili cele ruke preko sternuma, što je tipično za anginozni bol. Intenzitet može varirati od blage nelagodnosti do izrazito neprijatnog osećaja, ali važno je naglasiti da anginozni bol nije ubod, niti kratkotrajni oštar bol koji traje sekundu–dve; on je postepen i traje duže.
Najčešće je lokalizovan iza grudne kosti (retrosternalno), ali se može širiti na:
- Levu ruku, naročito unutrašnju stranu podlaktice
- Vrat
- Donju vilicu
- Levu lopaticu
- Gornji deo stomaka (epigastrijum)
- Ređe u desnu ruku
Ovaj obrazac širenja je vrlo značajan za prepoznavanje angine. Što se bol širi karakterističnije (u ruku, vilicu, vrat), to je veća verovatnoća da se radi o tipu bola iz srca.
Kada se anginozni bol javlja?
Angina se javlja kada srce radi više nego u miru, odnosno kada mu treba više kiseonika. Najčešći okidači su:
- Hodanje uzbrdo ili uz stepenice
- Intenzivniji fizički napor
- Brzo hodanje, posebno po hladnoći
- Obilan obrok
- Emocionalni stres
- Izlaganje hladnom vazduhu
- Pušenje
Dakle, svaki izlazak iz metaboličke „ravnoteže“ može pokrenuti anginozne simptome.
Važan znak angine je prestanak tegoba kada pacijent stane, odmori se ili stane nakon napora. U roku od nekoliko minuta bol se smanji ili nestane.
Koliko dugo traje anginozni bol?
- Od 1 do 15 minuta, najčešće 3–5 minuta
- Raste postepeno, ne počinje naglo kao nož u grudima
- Nestaje kod odmora
- Brže nestaje nakon uzimanja nitroglicerina (sublingvalno)
Ako bol traje duže od 15–20 minuta, ne smanjuje se u miru, progresivno raste ili je praćen hladnim znojenjem, mučninom, povraćanjem i izraženim strahom — tada se sumnja na nestabilnu anginu ili akutni infarkt miokarda, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Razlika između stabilne i nestabilne angine
Stabilna angina pektoris je predvidljiv oblik angine jer pacijent često zna tačno „koliko može“ pre nego što oseti sledeće tegobe
- Javlja se pri istom nivou napora (npr. svaki put nakon 200 metara brzog hoda).
- Traje kratko i prolazi pri odmoru.
- Nema progresiju u intenzitetu.
- Dobro reaguje na nitroglicerin.
Nestabilna angina pektoris je ozbiljno, urgentno stanje i predstavlja korak ka infarktu jer je koronarna arterija kritično sužena. Na nju treba posumnjati kada postoji:
- Novi bol u grudima (prvi put u životu) koji je tipično anginozan.
- Promena u ponašanju prethodno stabilnog bola: javlja se pri manjem naporu nego pre.
- Sve češća i duža epizoda bola.
- Bol se javlja u miru, bez okidača.
- Nitroglicerin slabo ili privremeno pomaže.
- Trajanje duže od 15–20 minuta.
Faktori rizika za anginu pektoris
To su bolesti ili stanja kod kojih, ukoliko ih imate, postoji veća verovatnoću da je bol u grudima sršanog porekla:
- Hipertenziju
- Šećernu bolest
- Povišen holesterol
- Pušenje
- Starije životno doba
- Porodičnu istoriju ranih srčanih bolesti
- Gojaznost
- Sedeći način života
Kod dijabetičara bol čak može biti slabiji ili odsutan, a tegobe se manifestuju kao nedostatak vazduha, zamor ili preznojavanje.
Kada obavezno potražiti hitnu pomoć?
Bol u grudima može biti uvod u srčani udar ili infarkt miokarda pa hitnu pomoć moramo zvati ako:
- Bol u grudima koji traje duže od 15–20 minuta
- Bol bez javljanja napora (u mirovanju)
- Povratne epizode bola koje postaju sve jače
- Hladan znoj, mučnina, bledilo
- Teško disanje, osećaj gušenja
- Jaka slabost ili vrtoglavica
- Bol koji se prvi put javio u životu a izgleda kao tipična angina
U slučaju sumnje, bolje je prodiskutovati tegobe sa lekarom ili otići na hitnu, jer je vreme ključni faktor kod srčanih bolesti.
Tpični znaci anginoznog bola u grudima
- Levine-ov znak – pacijent stavi stisnutu šaku ili celu šaku preko grudnog koša.
- Pokazivanje ravnom rukom – dlan položen horizontalno preko sternuma, kao da prikazuje zonu pritiska.
- „Širenje“ ruke – pokret koji kao da pokazuje da se bol širi u ruku, vrat ili vilicu.
Ako pacijent prstom pokazuje jednu tačku, to najčešće nije angina, već mišićno–skeletni bol.
Anginozni bol vs. drugi bolovi u grudima
1. Mišićno–skeletni bolovi
- Lokalizovani u jednu tačku
- Javljaju se pri pokretu ruke, trupu ili pritisku na grudni koš
- Oštar karakter
- Nisu povezani sa naporom
- Prolaze uz toplu oblogu ili lekove protiv bolova
2. Gastroezofagealni refluks i gastritis
- Pečenje iza grudne kosti
- Javlja se posle jela, gore u ležećem položaju
- Može imitirati anginu
- Olakšanje nakon antacida
3. Anksioznost i panični napad
- Ubrzan puls, drhtavica
- Pritisak u grudima, ali obično praćen osećajem „gušenja“
- Kratak, oštar bol
- Nije vezan za napor
- Prolazi nakon smirivanja ili dubokog disanja
4. Bol usled problema sa plućima
- Pojačava se pri disanju
- Oštar, probadajući
- Može biti praćen kašljem
- Karakterističan za pleuritis ili pneumoniju
Kada obavezno potražiti hitnu pomoć?
Hitnu službu treba pozvati ako se jave:
- Bol u grudima koji traje duže od 15–20 minuta
- Bol bez javljanja napora (u mirovanju)
- Povratne epizode bola koje postaju sve jače
- Hladan znoj, mučnina, bledilo
- Teško disanje, osećaj gušenja
- Jaka slabost ili vrtoglavica
- Bol koji se prvi put javio u životu a izgleda kao tipična angina
U slučaju sumnje, bolje je prodiskutovati tegobe sa lekarom ili otići na hitnu, jer je vreme ključni faktor kod srčanih bolesti. Ukoliko lekar potvrdi postojanje angine pektoris može vas uputiti na revaskularizaciju miokarda. To znači da ste kandidat za ugradjivanje stenta ili kod težih nalaza aortokornarnog bajpasa odnosno bajpasa na srcu.