Aortna stenoza je jedno od najčešćih i najopasnijih oboljenja srčanih zalistaka kod odraslih. Predstavlja suženje aortnog zalistka, ventila koji se nalazi između leve komore i aorte – najvećeg krvnog suda u organizmu. Kada se ovaj zalistak suzi, srce mora da radi mnogo jače da bi izbacilo krv u telo. Vremenom, to dovodi do zadebljanja mišića srca, smanjenja njegove snage i pojave ozbiljnih simptoma.
Iako se bolest može razvijati godinama bez ikakvih tegoba, jednom kada se simptomi pojave, aortna stenoza postaje ozbiljno stanje koje zahteva pravovremeno lečenje. U suprotnom, rizik od srčane slabosti, ozbiljnih aritmija i iznenadne smrti značajno raste. Racimo, od pojave znakova popuštanja srca – zadihanosti na napor, umora i nedostatka vazduha bolesnik će živeti još oko dve godine. Ukoliko se pojavi bol u grudima kod aortne stenoze, ne očekuje se da će bolesnik živeti duže od pet, a kod pojave omaglica ne više od tri godine. Zato aortnu stenozu treba ozbiljno shvatiti I reagovati pravovremeno kako bi zaštitili srčani mišić i produžili svoj životni vek.
U ovom tekstu objašnjavamo šta uzrokuje aortnu stenozu, kako se manifestuje, kako se dijagnostikuje i koji su savremeni načini lečenja.
ŠTA JE AORTNA STENOZA?
Aortni zalistak ima tri tankih lisnića (cuspis) koji se otvaraju i zatvaraju pri svakom srčanom otkucaju. Njihov zadatak je da omoguće jednosmeran tok krvi iz leve komore u aortu. Kod stenoziranog zalistka lisnići postaju, zadebljani, kruti, kalcifikovani i loše pokretni. Zbog toga se otvor između leve komore i aorte sužava, pa srce mora da stvori mnogo veći pritisak da bi izbacilo krv. To postepeno dovodi do zadebljanja srčanog mišića (hipertrofije), a zatim i njegovog slabljenjaO Srcu.
Najčešći uzroci aortne stenoze su:
1. Degenerativne promene (starenje) su danas najčešći uzrok aortne stenoze kod starijih od 65 godina. Kalcijum se postepeno taloži na zalistku, lisnići gube elastičnost i sužavaju otvor pa ovakav zalistka izgleda kao da je zarobljen nekom vrstom “kamenca” i ne može normalno da se otvara.
2. Bikuspidni aortni zalistak je urodjena anomalijakod koje umesto tri listića, zalistak ima dva, što ubrzava habanje. Ova grupa bolesnika razvija stenozu već između 40. i 60. godine života. Pored aortne stenoze bolesnici sa bikuspidnim – dvolisnim aortnim zalistkom imaju i oslabljeni zid aorte pa je ova bolest praćena proširenom aortom koju često treba promeniti zajedno sa zalsitkom.
3. Reumatska groznica je danas retka kod nas, ali je još uvek prisutna kod osoba koje su imale reumatsku bolest u mladosti.
4. Zračenje grudnog koša takodje može ubrzati kalcifikaciju zalistka.
SIMPTOMI AORTNE STENOZE
Aortna stenoza je podmukla bolest – bolesnici često nemaju nikakve tegobe sve dok suženje ne postane ozbiljno. To je razlog zašto mnogi žive godinama bez sumnje da je srce pod velikim opterećenjem. Kada se simptomi pojave, javljaju se tri klasična, najvažnija znaka:
- Popuštanje srca je najteži i najozbiljniji simptom aortne stenoze i javlja se kada srce oslabi toliko da više ne može da pumpa krv efikasno kroz sužen zalistak. Pojava ovog simptoma govori da je srce počelo da popušta i da neće izdržati duže od dve godine. Bolesnik to oseća kao kratkoću daha odnosno dispneju jer se tečnost zadržava u plućima. Glavni simptomi popuštanja srca su:
- nedostatak vazduha pri naporu
- kasnije i u mirovanju
- noćno gušenje
- oticanje potkolenica
1. Bol u grudima (angina pektoris)
Može biti vrlo sličan bolu kod koronarne bolesti, i nastaje jer zadebljani srčani mišić traži više kiseonika, a krvne sudove koji ga snabdevaju to više ne mogu da isprate. Obično se javlja pri naporu, opisuje se kao:
- stezanje
- pritisak
- težina u grudima
- povremeno širenje u vrat, leđa i ruku
2. Osećaj padanja u nesvest – omaglice (sinkopa)
Se najčešće javlja prilikom fizičke aktivnosti. Uzrok je nemogućnost srca da obezbedi dovoljan protok krvi kroz sužen zalistak kada je organizmu najviše potrebno. Zato se bolesnicima sa teškom aortnom stenozom ne preporučuje veći fizički napor do operacije.
Dodatni simptomi
- ubrzan rad srca
- preskakanje srca (aritmije)
- umor i smanjena izdržljivost
- vrtoglavica
- nelagodnost u grudima pri manjem naporu
Važno: pojava simptoma je znak da je bolest uznapredovala i da je neophodno razmotriti intervenciju. Simptomatska aortna stenoza ima lošu prognozu bez operacije.
DIJAGNOSTIKA
1. EKG može pokazati znake zadebljanja leve komore ili aritmije, ali nije dovoljan za dijagnozu.
2. Rentgen srca i pluća može prikazati proširenje srca ili znakove zastoja u plućima.
3. Ehokardiografija (ultrazvučni pregled srca) je klučna metoda u dijagnostici aortne stenoze koja procenjuje se da li je stenoza blaga, umerena ili teška. Ona pokazuje izgled, veličinu i pokretljivost listića, stepen kalcifikacije, brzinu protoka krvi kroz zalistak, gradijent pritiska (razliku pritisaka pre i posle sženja), površinu aortnog otvora (AVA), funkciju leve komore
4. Test opterećenja se koristi se kod asimptomatskih pacijenata da bi se otkrila pojava skrivenih tegoba ili kod graničnih slučajeva stenoze da bi se odredila njena težina.
5. Koronarografija se radi se kod bolesnika koji se pripremaju za operaciju, posebno kada postoji sumnja na dodatnu koronarnu bolest.
LEČENJE AORTNE STENOZE
Za razliku od mnogih drugih bolesti srca, ne postoji lek koji može otvoriti sužen aortni zalistak. Lekovi samo ublažavaju simptome, ali ne rešavaju problem. Jedini efikasan tretman je zamena aortnog zalistka. Postoje dva osnovna metoda:
HIRURŠKA ZAMENA AORTNOG ZALISTKA (SAVR)
Operacija na otvorenom srcu je najčešći način lečenja aortne stenoze. Može biti radjena klasičnim pristupom, ali se danas sve češće radi minimalno invizvno – odnosno kroz mali rez. Operacijom se zalistak u potpunosti uklanja I menja mehaničkim ili biološkim zalistkom.Hirurgija Aortnog Zalistka
Mehanički zalistak je dugovečan (preko 20–30 godina), ugradjuje se mlađim bolesnicima i zahteva doživotnu terapiju varfarinom
Biološkim zalistak se pravi se od goveđih ili svinjskih tkiva, traje 10–20 godina, ne zahteva doživotnu antikoagulaciju, odličan izbor za bolesnike starije od 65 godina, žene koje planiraju trudnoću i pacijente s kontraindikacijama za varfarin.
TAVI – TRANSAORTNA ZAMENA ZALISTKA BEZ REZA NA PRSNOM KOŠU
TAVI (ili TAVR) nije hirurška zamena već interventna procedura koju izvode kardiolozi. Zalistak se ugrađuje pomoću katetera kroz preponsku arteriju i koristi se kod starijih bolesnika, bolesnika sa visokim operativnim rizikom, onih koji imaju druge komorbiditete – pridružene teže bolesti. Kod mladjih bolesnika TAVI se ne koristi.
SAVETI ZA BOLESNIKE
- redovno radite kontrolne eho preglede
- javite se lekaru ako se jave novi simptomi
- izbegavajte teške fizičke napore
- kontrolišite krvni pritisak i šećer
- vodite zdrav način života
- ne čekajte da se tegobe pogoršaju – pravovremena operacija spašava život
ZAKLJUČAK
Aortna stenoza je ozbiljna, ali izlečiva bolest. Najvažnije je prepoznati simptome na vreme i obaviti redovnu kardiološku kontrolu. Savremena kardiohirurgija, minimalno invazivne , procedure ili interventne procedure kao što je TAVI omogućavaju bezbedno i efikasno lečenje uz odlične dugoročne rezultate. Pravovremena zamena zalistka vraća normalan život, smanjuje rizik od iznenadne smrti i produžava životni vek.
Ako imate simptome ili vam je dijagnostikovana aortna stenoza, konsultujte se sa kardiohirurgom o najboljem vidu terapije za vas jer su opcije različite u zavisnosti od vašeg zdravstvenog stanja, godina i životnih okolnosti.